U podgoričkoj galeriji “Pizana” otvorena izložba “Plakat- Skladište uspomena”

Samostalna izložba Parovi…i oni drugi umjetnice Milke Vujović nedavno je otvorena u podgoričkoj galeriji Pizana. U okviru izložbe predstavljene su slike u tehnici ulja na platnu sa detaljima u pozlati nastale u posljednje tri godine. Kako i sam naziv izložbe govori, izložene su slike na kojima dominiraju ženska i muška figura (ili više njih), predstavljene u različitim situacijama, bilo onim jednostavnim, svakodnevnim ili pak nekim drugim, psihološki složenijim.
Milka Vujović je rođena u Podgorici. Diplomirala je 1997. godine na Nastavničkom fakultetu u Nikšiću, a 1990. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje je i završila postdiplomske studije 1993. godine. Profesorica je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje živi i radi. Bavi se grafikom i slikarstvom. Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada.
MONITOR: Radovi sa izložbe nastali su prethodne tri godine, ali nastavak su „priče” koje smo pratili duže vrijeme. Zanimljiv je naslov izložbe „Parovi… i oni drugo”. Možete li nam reći o ovom ciklusi i nazivu izložbe?
VUJOVIĆ: Jednostavno postoje ljudi koji u životu moraju da imaju svog para, srodnu dušu ili svoju drugu polovinu. Oni delaju i osećaju u paru i sve što čine kao da nekako bude i deo onog drugog. To su parovi, bili oni srećni ili ne, mentalno i fizički slobodni ili ne, oni su parovi. Njima nasuprot su oni drugi… ko ste vi?
MONITOR: U katalogu koji prati izložbu ste zapisali – „sa idejom da se onaj koji gleda, pasivni posmatrač, preobražava u aktivnog saučesnika, onoga koji vidi i koji biva podjednako uvučen u scenu pred kojom se zatekao…”. U vašim slikama uočavamo tu nostalgičnu vanvremenost i uvodite nas u svijet emocija i duhovne ljepote. Zanima me kako su nastajale ove slike – početna ideja i realizacija?
VUJOVIĆ: Tim uvodom sam rekla i svoju ideju vodilju koju sam imala tokom nastanka ovih slika… sebe sam živela radeći na njima i sada ih prepuštam drugima, ne samo posmatračima nego onima koji će njihov život živeti dalje.
MONITOR:Vaše slike imaju lični otisak i svijet za sebe, a na njima je karakteristično unošenje mnogih detalja – nakita, prozračnih tkanina, prisutna je neobična ornamentacija. Koje vas teme interesuju?
VUJOVIĆ: Sve što vidim i sve što doživim neminovno postaje i tema, odnosno, priča koju ja slikam na svoj način. Trudim se da ne podlegnem temi kao nekom zadatku, kao kasnijem vizuelnom doživljaju koji će biti veoma eksplicitan i kao takav nametnut posmatraču… Moje je da počnem ubedljivu likovnu sliku, a onom koji je posmatra prepuštam da je i završi…
Detalje naprosto obožavam, uživam slikajući stvari koje volim, haljine, cipele, dugmad, šnale i svakojaki drugi aksesoar bez kojeg ja ne mogu da zamislim ženu i mislim da je to više nego očigledno… kažu da male stvari čine život i potpuno se slažem s tim. A možda ona druga misao da „manje je više” kod mene apsolutno ne važi. Jednostavno uživam u građenju slike, koliko u psihološkom smislu toliko i u vizuelnom, tako da njena slojevitost predstavlja nešto što je postalo i moj prepoznatljiv likovni govor.
MONITOR: Ostali ste vjerni poetici koju ste duže vrijeme gradili. Šta je sve uticalo na vaš senzibilitet i umjetnički izraz?
VUJOVIĆ: Svaki umjetnik se trudi da tokom vremena izgradi svoj autentičan likovni jezik, način na koji će najbolje izraziti sebe, nešto po čemu će biti i prepoznatljiv. S godinama to neminovno mora i da dođe ukoliko sledite sebe i svoju viziju. Naravno da je neminovno ne videti stvari oko sebe, možda i nesvesno poprimiti nečiji uticaj, ali više u smislu sličnog poimanja umetnosti i onog što je vredno u njoj nego pukog i banalnog kopiranja… Svi vidimo iste stvari samo ih doživljavamo i interpretiramo na drugačije načine.
Mnogo je umjetnika koje cijenim iz prošlih vremena, ali svakako i savremenika i ne moramo obavezno biti po likovnoj poetici slični da bi mi se dopadali… po načinu izražavanja sličan ili dijametralno suprotan meni ne znači ništa ukoliko je njegov rad likovno korektan i uzbudljiv. Ako treba da izdvojim epohu koju smatram veoma zanimljivom i plodonosnom ne samo u umetnosti, pomenula bih art nouveaux.
MONITOR: Naša publika upoznata je sa vašim radom – prvenstveno grafikama, a i slikama. Da li se uskoro može očekivati ponovo neki iskorak iz slikarstva?
VUJOVIĆ: Smatram da prelazak iz jednog medijuma u drugi, iz slike u grafiku ili bilo koju drugu vrstu izražavanja, predstavlja neku vrstu „odmora” i uvijek novi izazov za umetnika. Samim prelaskom na drugu vrstu izražajnog sredstva – sa platna i četkica na cinkanu, linoleumsku, kamenu ploču, igle i dleta, potom na papir – način razmišljanja i put do pronalaženja željenog rezultata se menja, pomerate granice sopstvene mašte u stalnoj želji da napravite nešto novo, nešto što će vas zainteresovati u toj meri da sami sebi budete likovno zanimljivi.
Prošle godine sam započela nov ciklus grafika –originalnih grafičkih listova urađenih u tradicionalnim grafičkim tehnikama litografije, linoreza, akvatinte i tek kao citat ponegde je primenjena i grafička tehnika modernog doba – sito štampa. Rad na na nekih 15-20 grafičkih listova u kombinovanim tehnikama i u boji je veoma naporan i dugotrajan, iziskuje mnogo vremena, a budući da su neki od tih estampa i veoma komplikovani, imaju i po 12 klišea, tiraž, odnosno broj otisaka u seriji je ekskluzivan. Što se njihovog izlaganja tiče, neke od njih su već imale premijeru na grupnim izložbama u Beogradu i u inostranstvu. Publika u Srbiji i Crnoj Gori će ih svakako videti u celovitosti, kao zaokružen ciklus, jer ih smatram svojim najzrelijim grafičkim listovima.

Monitor – Miroslav MINIĆ